Tag Archives: twitching

Ubojice dječjeg lica

_MG_5339

Predstavljamo vam 2 štapa: Garbolino Ghetto rider ul i Garbolino Game hunter microlure.

Ghetto rider

Ghetto rider je šmekerski štap koji će vas svojim dizajnom teško ostaviti ravnodušnim. Žarko crvena boja blanka, dvodjelna drška od crveno crne eva pjene i dvodjelni Fuji `skeleton` halter će vas također vrlo vjerojatno ostaviti bez teksta bar na kratko. Za neke će takav dizajn biti avangardan, drugima će biti potpuni promašaj. Ako ste pobornik klasike, teško da ćete ga uopće uzeti u ruku i protresti. Šteta.

Prva runda koju su dečki iz Topfishinga naručili prodana je isti dan, na dan otvorenja trgovine. Uspio sam tek malo prodrmati štap koji je Vićpa ostavio sebi i ostao zatečen. Malo sam se premišljao i na kraju rekao da mi naruče isti takav. Majstorima je trebalo skoro godinu dana da slože drugu narudžbu. Kad nešto čekate toliko dugo, onda vam očekivanja rastu.. I stvarno sam očekivao puno od štapa. Namijenio sam ga za lakši ribolov pastrve i prvi ribolov s njim je bio na Dobri. Prvih 15 minuta tog ribolova sam se čudio kak ne mogu zategnut ribu. U stvari sam zatezao na svaki kamen koji bi meps očešao, jer mi je izgledalo kao griz zbog super osjetljive špice. Prva riba koju sam zategao bila je potočara od kojih 20-25 cm. Tko je god ulovio malu potočaru, zna koliko je ta riba živčana na udici. Ta špica, tih pedalj, pedalj i pol je odradio svaki trzaj glave ribe. Svaki. Mislim da se ta pastrvica mogla pola sata tresti i da ne bi otpala. Sjeo sam, zapalio i poslao Viću poruku da je štap iznad svih mojih očekivanja. Prvo vrijeme sam ga mazio i pazio, koristio za fine, lagane ribolove, a onda je na red došla Sava i bassevi. I to je odradio bez greške.

Game hunter

Game hunter, dijelom i zbog maskirnog uzorka i deblje drške iznad role (25 mm u promjeru), na prvu ostavlja dojam toljagice. Bez role se doima i nešto teži. U stvarnosti je teži od ghetta tek 30 g (ghetto rider 115 g, game hunter 144g), no kada stavite rolu, ta razlika se i ne osjeti pretjerano. Za oba štapa je rola težine 230- 260 g, tj veličine 2500 po Daiwi, ili 3000 po Shimanu dovoljna za balans. Game hunter ima normalne vodilice, završna obrada je uredna, tek bi se moglo prigovoriti višku laka oko vodilica. Akcijom je vrlo sličan ghettu i ono za što je zamišljen odrađuje odlično. Robi si ga je kupio na moj nagovor i uz brojne grgeče koji su nas okupirali u zadnje vrijeme, priveo je i par smuđeva, među kojima i ribu preko 70 cm dugu. Blank je, kao i u slučaju ghetta super brz i osjetljiv, umetnuta špica (prvih 45 cm od vrha, tj do 5 vodilice brojano od vršne), odlično detektira grizeve manjih riba, a proporcionalno opterećenju pri drilu, ostatak blanka odrađuje posao. Iako na blanku piše microlure, štap se bez problema nosi i s normalnim varalicama.[ezcol_1half]_MG_4675[/ezcol_1half] [ezcol_1half_end]_MG_4677[/ezcol_1half_end]

Game hunter je radni štap, za ribiče koji love ribu i ne zamaraju se opremom, šminkom i high end komponentama. Nadam se da mi nitko neće zamjeriti kada napišem da je game hunter ekonomična verzija ghetto ridera, i to jako, jako isplativa.

S obzirom da se radi o jako sličnim blankovima, opći dojam za oba se da izreči u 3 riječi: ubojice dječjeg lica. U malo više riječi, oba štapa odlično odrađuju ono za što su namjenjeni: bacaju i osjećaju male varalice, bilo da se radi o jig streameru vezanom na 2 g glavici, ili nekom tviču od 5 cm. I kad lupi manja riba, zabava je zagarantirana zahvaljujući punoj špici koja odradi i prenese i najmanje trzaje. Pri drilu veće ribe, ostatak štapa ulazi u fajt i sa ribama do 2-3 kg nema problema, pa makar se radilo o mreni oko dvice u jakom štromu. Klenovi, bassevi, ili pastrve oko 50, kao i boleni veći od toga nemaju šanse. Mada smo bacali i 15-20 g teške jig udice sa 10 cm dugim silikoncima, preko 10 g i 7 cm dugih silikonaca ne bih išao. Isto vrijedi za razne žlice i pilkere. 5-10 g je optimum. Što se voblera tiče, 5-7 dugi tvičevi bi bili optimalni, a do 10 cm nema nikakvih problema sa kontrolom i vođenjem. ´Meps´ dvojka je taman, a ni sa trojkama nema problema.

Svoju cijenu ghetto opravdava opremom (fuji k stvarno je tangle free!), malom težinom, jako dobrim općim dojmom pa i dizajnom koji je nesvakidašnji. Fujijev split halter, koliko god čudno izgledao na prvu odlično leži u ruci i poboljšava osjetljivost, jer su i dlan i kažiprst na blanku. S druge strane, ako vas ne smeta malo aljkavija završna obrada, ako trebate radni štap, za stvarno malo novaca (oko 400 kn) u game hunteru dobijete štap sličnih performansi. S obzirom da s oba štapa možete pokriti ultra light, light pa i medium light ribolov donekle, ozbiljno konkuriraju za best buy do 500 kn, odnosno 1000 kn.

[ezcol_1half]_MG_4671-Edit[/ezcol_1half] [ezcol_1half_end]_MG_4673-Edit-2[/ezcol_1half_end]_MG_5309[ezcol_1half]_MG_4655[/ezcol_1half] [ezcol_1half_end]_MG_5215[/ezcol_1half_end]

 

Tehnikalije  

Game hunter

Duljina: 2,22 m

Promjer (debljina) vrha: 1,2 mm

Promjer (debljina) kod drške: 10,2 mm

Duljina drške i radnog dijela:  44 + 178 cm

Duljina drške od role do kraja: 37 cm

Težina: 144 g

Težina bacanja: 1- 7 g

Broj vodilica: 9

Razmak između vodilica: 90-32-24-19-15-12-11-10-9 (cm)

Promjer: ulazna 24-15-10-8-6-6-5-5-5 vršna (mm)

 

Ghetto rider

Duljina: 2,17 m

Promjer (debljina) vrha: 1,1 mm

Promjer (debljina) kod drške: 9,6 mm

Duljina drške i radnog dijela: 38 +  179 cm

Duljina drške od role do kraja: 33 cm

Težina: 115 g

Težina bacanja: 1- 7 g

Broj vodilica: 9, fuji k

Razmak između vodilica:  92-30-21-18-15-12-11-9-8 (cm)

Promjer: ulazna 24-15-12-10-8-7-7-5-5 vršna (mm)

Rastočk(ast)e (ras)točkaste

Odlovili smo i Slunjčicu. 100 kilometara udaljena od Zagreba čekala nas je voda nekad poznata po velikim lipljanima, danas na glasu kao izlovljena. U neribičkim krugovima poznatija po Rastokama i prekrasnim slapovima preko kojih se ulijeva u Koranu. U mojoj glavi iz nekog razloga zamišljena kao plitka i brza, u stvarnosti dijametralno suprotno. Duboka, bistra i skoro da ne teče većinom toka. Podsjetila me na Krupu donekle.

U samim Rastokama, u bircu Vodena ovca kupujemo dnevne i usput snimamo vodu. Par kalifa je dovoljno da nabrzinu suknemo kavu i pokrenemo se. Robiju su već dosadile te moje pastrve pa će samo fotkat, a Krmpa i ja ćemo se, nadam se, fotkat. Uzvodno od mosta u prvih pola sata Krmpa vadi 5 komada na narančastu nimfu, dok ja fantaziram sa tvičevima nadajući se nekoj kravi parkiranoj u potopljenim krošnjama. Vidim par manjih potočara uz obalu, ali ne reagiraju.

[ezcol_1half][/ezcol_1half] [ezcol_1half_end][/ezcol_1half_end]

Mijenjam taktiku, rolam otežani leptir uz dno neko vrijeme, a kad ni on nije polučio rezultata, stavljam jig streamer i jigam po dnu. 2 fulana griza, kao da samo čupkaju perje s kraja. Dolazimo do slapa i tu se zadržavamo neko vrijeme pretražujući rupu i prijelaz sa tvičevima, leptirima, jigovima, nimfama i ostalim čudima iz kutija, no i tu ostajemo bez griza. Nije nam jasno.

[ezcol_1half][/ezcol_1half] [ezcol_1half_end][/ezcol_1half_end]

Uzvodno od slapa, kod mosta, vidimo još par riba, jednu čak uspijevam isprovocati prvo voblerom, a onda i leptirom, ali bez sretnog završetka. Kod slapa kod ribogojilišta opet fulanje na leptir i sad mi već lagano živci rade. Zaključujem da su ove koje se vide neuhvatljive, ali si svejedno ne mogu pomoći i gađam ih kako koju vidim. Ni nakon 3 sata šuljanja i nabacivanja se nisam upisao. Idemo još uzvodnije, nadam se nekim plićim terenima, ali dubine ne prestaju . Tu i tamo, među potopljenim granama uz samu obalu, ili uz sedru na sredini vode prođe neka sjena i to je to.

Nakon par kilometara muke, Robi i Krmpa se vraćaju nizvodno, a ja odlučujem otići još uzvodnije, po logici stvari bi se u nekom trenutku trebali pojaviti plići tereni i brža voda. I stvarno, nakon pol sata- sat dolazim na dio nešto plići od ostatka, vidim prvo par manjih riba, oko 25-30 a onda iz trave izlazi 50-ka.. Stišćem se što više uz drvo, oke, nije me skužila, pliva po tom potezu kao da je njen, a bit će da i je, jer se ove manje miču s puta gazdarici. Voda ni ovdje ne teče pa se odlučujem za mutavi tvič. Znam da vjerojatno imam samo jednu šansu. Rigge 56s na kopču, zabačajem ju prebacujem, par okreta role, evo joj ga u vidokrugu, snimila ga je, zainteresirala se, krenula, stala, krenula opet i sad ga prati zainteresirano, ali bez ikakvog nagovještaja napada, skoro pa veselo, razigrano. Skroz do obale. Tu bulji u tvič koji lagano tone, ja buljim ju nju i dođe mi da joj skočim na glavu. Skužila je što joj se sprema i povlači se lagano prema sredini rijeke.. Bacao sam još pola sata po tom mjestu, i tvičeve i jigove i neotežane nimfe i uvijek bi se ponovila ista priča- u prvom prolazu varke jedna, dvije bi se zainteresirale, u drugom bi već bile ravnodušne. Gazdarica bi tu i tamo izašla iz trave i proplivala po čistini, tek toliko da se pokaže valjda. Odustajem.

Vraćam se nizvodno, već je 5 popodne, mrak će za par sati pa odlučujem ne stajati nigdje, već odloviti potez od mosta nizvodno. Dolazim taman da vidim kako Krmpi dobra riba piga mušičarac par sekundi, oslobađa se, ovaj ostaje u šoku par trenutaka, a onda slijedi salva psovki. Znam kak ti je, frende.

Stavljam i ja jig streamer, ali mi je premonotono. Ajmo probat s pilkerom. Zabac pod drugu obalu, puštanje na dno i štrikanje. Nakon par zabačaja udarac, prvo pumpa po dnu , a onda skače iz vode. Potočara oko 35 oslobađa se pilkera u letu. Respekt! Nema veze, idemo dalje. Jednu manju ghetto rider zakucava, pa još jednu i još jednu. 4 ribe u 5 zabačaja, cug je definitivno počeo. Jedna slična onoj što se otkačila zaletava se sa 6-7 metara za pilkerom, ali se u zadnjem momentu predomišlja i vraća u sigurnost potopljene krošnje. Lovim još par komada, od kojih jedna uzima varku u propadanju. Stvarno rade. Cijeli dan ništa i onda u pol sata 7-8 komada..

[ezcol_1half][/ezcol_1half] [ezcol_1half_end][/ezcol_1half_end]

Kako iznenadno je počelo, tako je odjednom i stalo. Palim cigaretu, malo gledam Krmpu kako maše, malo čekam da se rastpetlja i idemo prema autu. Stara karlovačka nas čeka..

Dobra

Prošlih sezona znali smo već početkom 3. mjeseca zapaliti na neku od rijeka sa pjegavima i- popušiti. Ove godine, zbog stvarno duge i hladne zime gađati otvorenje bi bilo suludo, a kasnije su nam planove omele kiše koje su inace prekrasne rijeke pretvorile u smeđe bujice. A mi u ribolov još uvijek idemo iz gušta. I tako, kad otvarate sezonu na pastrvu (lovostaj do 1.3. u većini Hr) tek u svibnju, normalno da ste napaljeni i imate velika očekivanja.

Krenuli smo oko 6, u 8 već sjedimo na terasi birca i skulirano pijuckamo kavicu, iako nam svima pogled bježi prema rijeci, dugo je bilo, dugo se nismo vidjeli. Oko 9 konačno kopčam varku i zabacujem.. Gađam mirnjak iza kamena, okrećem ručicu rolu, čekam bljesak boka i čvrgu na vrhu štapa.. Da, baš! Idućih pol sata se niš ne događa, malo malo pogledavam prema Robiju i pitam se kaj si misli o papku koji u rijeci sa krasnom poplacijom pastrva ne mre prevarit ni jednu.. Prvi dubljak mi donosi ribu, ali ju gubim. Dopratila je tvič odnekud i pod obalom se samo objesila na njega. Nikakav udarac je rezultirao nikakvom kontrom, malo je pljuskala po površini i rekla mi bok-bok. Oke, bar nešto. Brzaci ne donose ništa i dolazimo na ravnu šnitu prije slapa. Tu mi je prošle godine vobler dopratila riba preko 50 cm i svaki put joj se nadam, kolko god to nerealno bilo.

Ove godine tu sam doživio lagani slom živaca jer toliko praćenja još nisam doživio na tako malo prostora i u tako kratkom vremenu. Bacam pod drugu obalu i tvičam i skoro svaki zabac mi doprati riba koju sam zainteresirao, ali ne dovoljno da primi. Leptir ne j… 5%. Vidim sve što se događa u bistroj vodi, ali ne vjerujem da su toliko nepovjerljive i oprezne. Četrdesetka mi dvaput napada vobler, ali zatvara usta pred njim, predomišlja se u trenutku kad sam već bio spreman za kontru. Mrvicu uzvodnije zatežem jednu, imam ju 2-3 sekunde na štapu i otkačuje se. Tu pucam, već sam zamahnuo da bacim štap u vodu, onda mi dolazi da sam luviasa platio 2 kile kuna, a yasei mi je priuštio toliko veselja da to jednostavno nema smisla. Sjedam uz vodu, tresem se (a ribolov bi trebao opuštati!) i palim cigaretu pa još jednu. Dupla doza nikotina me smiruje, par puta duboko udišem, idemo dalje. Na uzvodnije terene, možda budemo bolje sreće.

U startu dobivam par manjih, onda koliko sam dug i širok padam u vodu i tu mi se tlak lagano vraća u normalu i počinjem normalno funkcionirati. Nema veze što sam mokar od glave do pete i što mi mob i fotić ne rade, ribe su proradile. I to kako.

Oko 2, nakon 6 sati muke- klik. Vrijeme se počelo mijenjati, neki oblaci su se pojavili i kao da se i voda mrvicu zamutila. Na kopču stavljam agliu trojku kojoj je krilce nekad bilo zlaćano, ali je već potamnilo i matiralo i počinje rodeo. Na potezu od 20-30 metara vadim ribu za ribom, kao da to više nije ta rijeka, taj dan, te ribe. Oprezne i ćudljive pastrve postale su gladne i odvažne, kamikaze koje udaraju kao da nema sutra. Uzvodnije u dubljaku prvo plašimo lijepog klena a onda na 7-8 cm dug dankraftov tvič ista stvar- riba za ribom. Ove su manje, njih puštamo bez slikanja.

[ezcol_1half][/ezcol_1half] [ezcol_1half_end][/ezcol_1half_end]

Zadnji dio puta ne lovimo nešto, tek tu i tamo zabacim na izglednije mjesto, ulovili smo dovoljno i Robi je (po običaju) napravio super fotke. Više pazimo da ne pljusnemo u vodu jer je kanjon zeznut za proći i bez opreme, a kamoli sa njom i čekamo kad ćemo ugledati auto i pojesti nešto. 10-ak sati gaženja po vodi umori čovjeka. Uživajte u fotkama..

 

Goran Pišćak NoName