(piše: Martin Kuhar, fotografije: Željko Spasić i Martin Kuhar)
Nešto prije nove godine razgovarao sam Željkom Spasićem (Dok, tako ću ga zvati u tekstu), mojim špinerskim šegrtom, o mojim odlascima na Čabranku prošle godine i o vodi izrazito bogatoj što potočnom, što kalifornijskom pastrvom kapitalnih dimenzija. Čovjek od 62 godine i dalje je pun želje za novim znanjem i avanturamai kao da je mladić zarobljen u nekom prestarom tijelu za njegov mindset.
Kao i obično lako ga nagovaram na fishing, on dogovara godišnji odmor u 4. mj, a ja zovem Žaca Brekala (Big Žac), vlasnika Kupa River Lodgea, te dogovaram 3 dana iz snova.
A di je Nataša?
Vrijeme prolazi i približavaju se dani koje smo čekali 4 mjeseca, kad ono… Snijeg i mećava, a u PM. 13.4. odlazim na zadnju turneju po ribolovnim dućanima da eventualno nadopunim dekore voblera i uzmem 176. dekor bez kojeg zasigurno ne bih mogao uloviti ništa, kad mi odjednom zazvoni telefon i grubo mi prekine nit razgovora sa Natašom iz Škorpiona.
Dok, pun defetizma i sumnje: Pa kaj ne vidiš ti kakvo je vrijeme, pa kud idemo, pa to će biti mećava, pa jesi gledao prognozu?
Prekidam to sa jednim: Dok, ne jebite. Idemo, ili ne?
Kaže on: Kaj ti veliš?
Reko: Pakirajte se, vidimo se sutra u 7 ujutro kod mene
Nego Nataša di smo mi ono stali… Aha da…
14., 15. i 16.4. su naši
Ustajem u 20 do 5. Jebiga, ne ide više. Kaj sad? Niš, pišanje,tuširanje, pranje zubi, kontrola jig glava i voblera, silikona i sveg ostalog popratnog sadržaja da slučajno nisu oživjeli preko noći i pobjegli iz prsluka (nemreš znati). I dobro je da jesam jer sam odlučio malog ručno rađenog jointed voblera Zvonka zamijeniti sa Duo-vim Spearhead Ryukiem 45S (ADA 4024, full rozi). Reko, nek se nađe, možda bude koja geystrva. To se kasnije pokazalo ključnim za prvi dan i snježnu špric vodu. U 7 sati kupi me Dok i krećemo. Olovno nebo, povremeni razgovor, Ravna gora. A da se ne lažemo, prava zimska idila i 35 cm, a možda i jače snijega. Niš, bumo popili kavu. Pijemo kavu i grijemo ruke na istu, ja pušim i kaže Dok: A kaj sad bar budu slike krajolika lijepe.
Jebeno! Baš sam to htio čuti. Spuštamo se na izlaz Delnice i naravno jedno, jedino krivo skretanje lijevo je bilo naše. Nema veze. Vozimo se kroz borovu šumu u kojoj je i više snijega nego u Ravnoj gori, 40+ minuta vožnje. Zovem gazdu Klarića za dnevne koji kaže: Brzo dođite žurim se u ČOBRRR, a di ste vi?? Nemam pojma gazda, u borovoj šumi, evo stižemo. I kako smo se krenuli spuštati po serpentinama snijega je bilo sve manje i manje i evo nas u Plešcu . Karte i borovička s nogu ispred ulaznih vrata i gas na vodu.
Prvi dan
Idemo gornji dio
Koliko sam uspio vidjeti iz auta voda je bila fest visoka i špric u odnosu na vodu koju pamtim iz ribolova u 7. i 8. mj prošle godine. Čak i malo prenabrijana, pa smo odlučili zgibati u Čabar i odloviti gornji dio do izvora. Montiram predvez 0.18 jer je svejedno u tim uvjetima a nije mi se oblačio waders i krenem sa provjerenim favoritima. Za Ito Craft Emishi 50S u dosta prirodnoj boji su pastrve bile potpuno nezainteresirane pa se prebacujem na Smith D-Contacta kojeg su samo gledale i povremeno ispratile… To je ziher radi hladne vode. Idem gumičarit. 2 g jig glava i rozi trout worm donjeli su mi veliku kalifu od 45+ koja mi se otkačila pod nogama. Psujem i gume i pederski ribolov i mene koji to ne znam loviti…
A rozo hoćete?
Zapalim cigaretu, još si malo popsujem i odlučim. Idem probat na kričavo rozog Ryukija. Prvi zabac bum, mala predivna divlja kalifa, drugi zabac bumm kalifa, treći zabac bummm potočara 30 cm. Ne znam tko se više čudio, ribe ili ja, da više manje svaki zabačaj imam ribu ili griz na takvu potpuno neartikuliranu i grozno napadnu boju varalice, ali ide me ko na traci. Ulovim još 10, 15 riba i dogovaramo pauzu za ručak. Nazovem pizzeriu i dogovorim za 25 min ali ne da mi vrag mira i moram se vratiti na mjesto gdje mi je primila velika kalifa.
Kažem Doku da me pokupi na obližnjem parkiralištu dok ja samo brzinski koji put čačnem. Gas na poziciju. Prvi zabačaj, klasični rrrrr, rrrrr sa Ryukiem, pauza i BUMMMMMM. Udarac od kojeg mi je gotovo ispao štap iz ruke jer je rola bila na fest trde. Odma sam znao da na štapu nije neka zajebancija. Popuštam rolu i riba krene gas nizvodno, staje par metara od prvog brzaka na jedno 15 metara od mene. Stežem rolu, skok, auuuu gore je prasica! Stišće se uz desni rub i hvata brzak, a Doka nema na vidiku. Dobivam je ispod sebe i vidim Doka kojem kao ranjeni jelen vičem: DOKKKKK odmah dolazite sim, nije zajebancija. I bome se moj mlađahni prijatelj da u trk. Riba kao da se zalijepila za dno. Dižem je lagano prema površini, a ona gas uzvodno. Uzima mi dobrih 7,8 metara špage, ja se okrećem i preko ramena i vidim srušeno drvo u vodi prema kojem gospođa definitivno ima neke ambicije. NO, NO. Predvez je 0.18 stežem još rolu i stavljam svog Varivas Morris-a na pravi test. Bez greške je okrećem i ponovo spuštam pod noge, a ona se ponovo ukopava na dno i ne da se. Evo Doka sa podmetačem. Konačno je dižem na površinu i čekam da se naguta zraka, bez straha jer vobler stoji poprečno i dobila je sa obje trokuke. Naskuvam je na slovensku stranu jer je pristupačnija i jebi ga skačem s mosta po nju. U podmetač stavljam potočnu mamicu od 50 cm i kilu i 92 deke težine… Koja svinja! Ko to more platit? Slijedi red probijanja kroz šumu, pa red slikanja, pa puštanje uz napomenu da mi slobodno pošalje kakvog „sulčeka“. Dok koji se nažalost nije upisao kaže mi da sam šupak i da je vrijeme za ručak.
Dobra pica
Pica je dobra i baš je dobra pica ;)
Evo nas kod Klarića
Prilazimo Klarićevom mostu sa donje strane, voda je pala i malo se razbistrila, stavljam Spearhead Ryuki 45 s u dekoru Ayu Ob i pod kontra obalom ispod grane vidim pastrvu (barem sam ja tako mislio) na lovu koja nešto opako juri i vraća se pod granu. Jedan precizni zabačaj, rrrr, rrrr, pauza, rrrr, rrrr, bummm i takav gas nizvodno da sam morao potrčati za njom dobrih 10 metara jer mi se spustila 2 brzaka nizvodno. Kakav dril, a nije mi se riba činila baš tako velika. Dižem na površinu potpuno crnu pastrvu… Čekaj malo… Kakva joj je to leđna peraja? Ne, to nije pastrva… Dok, imam prvog lipljana! Hvatam ga u podmetač i od sreće plešem indijanski ples. Dok samo kaže: Šupak meraklija. Jedrenjak od 40 cm. Prvo pa muško!
Dižem se na most i ne uspijevam povući vobler kako sam htio. Niš daj gumu. Opet 2 g jig glava ali ovaj put stavljam više od pola rozog Berkley Fry-a, prvi prolaz među kamenjem pod nogama i oštri tup, tup, bummm kontra! Shimano Vaquish plače, Dok me šalje u kurac, Morris opet u kifli, ja se smijem dok sa mosta drilam kalifu od 48 cm. Ihaaaaa! Ilegalno pređem u Sloveniju uhvatiti ribu u podmetač. Taman prolazi auto preko mosta. Puca spušta prozor i pita me: Nisem znala da so tu tak velike ribe. Bio sam pristojan (jedva) iako je svima jasno što sam joj htio reći.
I nakon te ribe Dok fućka kraj prvog dana. Roštilj kod Big Žaca, vino Krešimira Ivančića, tuš i krpe.
Školica 
U 9 ujutro budi me već pomalo nervozni Dok, ja trljam svoje umorne oči i sve mi je jasno. WC, higijena, kavica, ostanjki od jučerašnjeg roštilja i gas. Kod Klarića borovička s nogu i puna ratna sprema, obukao sam waders. Mala škola tvičanja za Doka na ravnici ispod Klarića na Spearhead Ryuki 45 s u dekoru Ayu Ob koji mi se jučer pokazao dobar za lagano dignutu i špric Čabranku i na kojega sam i odlovio cijeli drugi dan. Tako sam ja Doku objašnjavao uzročno posljedične veze twičanja i odjednom ugledao sivu sjenu iza varke, mala pauza i bum drilam kalifu do dobrih 35. Dok se prijeti da će prodati sav UL pribor i vratiti se nazad na šarane, a ja vrištim od smijeha. Naprosto ga nije išlo! Dižemo se iznad Klarićevog mosta na prvi brzak, odabirem mu varku i brižno (kao što je to meni moj otac dok sam bio mali) objašnjavam gdje baciti i kako voditi. Prvi zabačaj na tom mjestu i Dok vadi svoju prvu čabransku.
Pridružuje nam se i Big Žac sa mušičarskom opremom jer je Čabranka doslovno u jednom trenu zakipjela ispod Klaričevog mosta, ali nažalost neuspješno jer je riba kupila sitnu smeđu muhu,a on je imao samo crne. Pozdravljamo Žaca i idemo gore.
Pomor nevine dječice
Da ne serem puno, di sam bacio, tu sam dobio ribu. Redikulozni broj riba i sve samo potočare od toga 5 riba preko 40 cm. Dvije sam išao pustiti Doku. Dakle isprovociram ju, zovem ga, dam mu svoj štap sa varkom koju hoće i objasnim mu: Bacajte lijevo u slapić i u mirnjaku između dva slapa udara.
Čekam 7 zabačaja sa njegovim štapom u rukama, ništa, na njegov osmi iz dosade bacam ja, ali potpuno desno… Rrrr, rrrr bummm! Prekrasno pigmentirana četrdesetka koja se pomaknula u desni dio brzaka (a imao sam najbolju namjeru). U međuvremenu Dok vadi par malih. Dolazimo do pilane: Izvolte Dok vi prvi. Dok baci potpuno krivo i provuče kroz ništa, bacam ja… Na pola brzaka je vidim. Ide za varalicom. Stanem i vidim pastrvu koja u punoj brzini maksimalno duboko proždire vobler koji sa laganim belly roll-om propada kroz stupac vode. Prizor za milion dolara.
Dok na slapu ispod pilane dobiva jednu lijepu. Dolazimo do graničnog prijelaza u Čabru, puštam Doka na slap a ja uzimam totalno bezvezno mjesto. Prvi zabačaj i iz grma izleti zeleni krokodil. Zovem Doka. Dok baca i mala, baci, ponovo mala, e treći zabačaj pogodi uz grm i izleti to zeleno čudovište a njegova varka samo nestane. Kontra i nakon nekih 5 sekundi riba pada sa varke i vraća se pod grm. Gledam ja Doka, gleda Dok mene i u toj tišini ja samo kažem : Kaj je ovo bilo… Dok se vraća na slap a ja ostajem na tom istom mjestu, bacam ponovo uz grm i dobivam prekrasnu, debelu, jaku, nabijenu četrdesetku, riba dobrano preko kile.
Dok je već oguglao na to da me ide hehe. Prolazimo kroz Čabar, par malih pastrva i Mala koja me u punoj ribičkoj opremi skužila i pitala : Jesi ti onaj Darije iz Crno bijelog svijeta? Kad se ustala i kad sam vidio kantu i da nisam reko bih da jesam hehe. Njezin razdragani tatek je slikao svoju kćerku u potkošulji i tajicama i mene u wadersu. Čista goranska idila. Kraj dana, borovička, pa roštilj, pa jedan od najboljih šampanjaca koje sam pio u životu, Griffin Dark side, koji je Dok otvorio za prvu ribu na Čabranci, pa onda veselo, veselo Prigorci, tuš i krpe.
Zadnji dan
Bistro i nisko
Obzirom na to je zadnji dan naše avanture probudio sam se u 8. WC, higijena, kavica, ostanjki od jučerašnjeg roštilja i gas. Dolazimo u Čabar po Dokovoj inicijativi, iako sam ja htio vidjeti kako stvari stoje u Mandlima. Voda je full niska i bistra, sličnija ljetnim uvjetima nego onima pred neki dan. Bacao sam svašta od voblera i više-manje se sve pokazalo dobro ali ipak je prednjačio Duo Spearhead Ryuki 45s Natural yamame i Ito Craft Emishi 50S (zeleni). Dobivam 10 do 15 manjih riba, Dok upisuje svoju prvu kalifu i tako je zabava trajala do nekih 14 h i nakon toga je stalo kao odrezano. Pa ne bi dobio udarac da se ubijem. Prebacujem se na silikon… Ništa. Dok i ja smo se samo pogledali i zaključili da je naša ribolovna avantura uspješno završila. Gas do Žaca, pokupili se, zahvalili i oprostili i uz puno priče i podjebavanja putem završili našu gorsku avanturu. Sljedeća je na redu Dobra u Hreljinu.
Bistro Meštri.
