January | 2021 | Spineri

Početak lovostaja na štuku je super za prisjetiti se ponedjeljka 7.9.2020.

Bio je to dan koji je počeo tako da sam uz kavu dovršavao tekst Novo normalno za novi Praktični. Dobar tekst. Imam neki glupi običaj da nakon što napišem tekst odem to napisano isprobati. Jutro je bilo tmurno i power fishing špreha je trebala dati rezultata. Dok sam došao na vodu, sunce je probilo oblake, no svejedno sam gume ostavio u bunkeru i u kutiju stavio tek par Cajuna, žaba, Flat Rapa, Brata, Rippina, Naju i Pop-Xa.

Budući da su se štuke lagano pokrenule, vežem K2K za nedajbože. Jer zadnji put mi je jedna 70-ka skoro otišla s Pop-Xom, a to ne bi bilo u redu. U više pogleda. Šaš je još tu pa manje više bacam žabu. Onu jeftinu, Jaxonovu, ni 30 kn u TF. Queen Ranu čuvam za bolje sutra. Long live the queen.

Konačno probijam na čistinu i kačim Cajuna koji mi je podario nešto miješanog mesa kroz godinu. Trebalo je tek par zabačaja da ga doprati govedo od bassa. Iskreno, prvo sam mislio da je smuđ. Al smuđ ne pliva pod površinom dok čeka da mu vratiš varku. Vraćam bassu Flata i dok gledam ribu i vob i sebi i tekstu skidam bogove s neba zbog sajle i neimanja FCa i bar jedne gume. Bass isto gleda tog Flata, gleda sajlu, gleda mene i odlazi.. Sve mi se odvija na 2 dužine štapa, osjećaj koji ne želim nikom. Osjećaj da bi istuko Ionizera TP-om, a onda TP i sebe još kamenom.

Gruntam jel da odem po FC do auta pa da bacam gume dok se krava ne vrati, il da budem tvrdoglav i nastavim po planu. Naravno da sam tvrdoglav i nastavljam po planu. Pa kud puklo.

Vraćam se u šaš i rokam žabu. Već sam u ravnini s autom kad su mi se 2 mala smilovala. Jedan je bio tak mali da je samo cmoknuo žabu, a drugog sam povuko metar i pao je. Aj bar nešto. Rokam dalje i dolazim do jedinog ćelavog mjesta u krugu od parsto metara. Rupa 5 sa 5, okolo trava. Vučem žabu po toj travi, ništa. Ostavljam ju da se odmori metar od ruba u rupi i razmišljam jel nastaviti, ili lagano krenuti kući..

Cimnuo sam ju onako, tek da se malo pomakne. Iz ničega je zakuhalo kraj žabe. Fulalo je. Nisam stisnuo kontru u prazno, žaba je ostala na mjestu.. Možda je prošla sekunda, možda pola, možda 3, ne znam. Okrenula se, poklopila ju je, vidio sam samo vir, osjetio težinu na štapu i zviznuo kontru s tom ML šibom koja je ostala u kifli.

Trenutak zbog kojeg se ide u ribolov. Trenutak za pamćenje. Trenutak u kojem ti milion pitanja i misli prolazi kroz glavu.

Kolka je?

Jel se dobro zakačila?

Kaj ak padne?

Samo da ne padne.

Ulazim u vodu, i da nisam imao wadersice ušao bih. Ionizer upija svaki pokret dok se velika riba lijeno, tromo bori. Stoji u mjestu i maše glavom ko velika krava dok tjera obade i ose.. Prilazim na dohvat podmetača, ali podmetača za pastrve, a ispred mene je riba od metra. Opet iste misli u glavi.. Jel se dobro zakačila, kaj ak padne.. Nemoj mi sad past.

Prvi pokušaj sačenja bio je neuspješan.

Samo mi sad nemoj otić..

Nekako, ne znam kako, sfrko sam ju do pola u taj podmetač. Glava i pola tijela u podmetaču, druga ruka ju drži iznad repa. Sad samo divljaj, nejdeš nikam. Smiruje se. Do jaja sam u vodi i do jaja mi je.

Mala bara dala je krokodila.

Zovem Elvisa, majstor dolazi u roku 15 minuta. Kralj. Volim ga puno. Većinu vremena. Tih 15-20 minuta sam ju provlačio kroz vodu, fakat nisam želio fotku s lešom. Fotkanje traje kratko, fotke ispadaju genijalne. Riba odlazi polako, ja ostajem u bunilu. Van sebe. Stojim u blatu i mulju, a lebdim.

Sjelo mi je dan-2 kasnije, al ni metar dana kasnije mi nije jasno kaje ona radila tu i kak nije pala sa žabe. Sa žabe baš vole pasti. Pod uvjetom da ju opće pogode.

Još maznem ono govedo od bassa i prodajem svih 30 špinera, sve role, Spinere i idem u feederaše.

Moš mislit.