(Jer je Kruz odlučio da se tilapije po novom tako zovu.)

Priča je klasična, svaku zimu isto. Rijeke su visoke, ribe po jezerima u zimovnicima, ili na putu prema njima i nije im do klope pretjerano pa prosječnom Hrvatu ne preostaje drugo nego da sreću potraži preko grane.

Ovaj put skupila se fina ekipica, Era, Kruz, Nime, Stipe i pisac ovih redaka. U pola 9 pili smo kavu u Kauflandu, u 9 sam sjedio na WC-u u Topfishingu, ne zato što je kava loša, da se razumijemo, neg mi je jednostavno tak došlo. Ono kad moraš. Tako olakšan  kupio sam nabrzinu Jaxonov podmetač i pripadajući magnet (pokazalo se kasnije da sam imao dobar filing da će mi trebat) i oko pola 10 smo se trpali u Kruzova kola. Ultralajt fišing, a gepek pun.. Šta bi bilo da ganjamo šarane?

Mali granični prelaz svladavamo u dvokoraku, mada je malo falilo da se spotaknemo i za manje od pol čuke tražimo turistički ured u sklopu Čateža. Ljubazna gospodična, zvat ćemo ju Mojca, ispunjava nam 5 dnevnih i možemo na vodu.

Toplu vodu, ili Tople struge, ne znam ni danas kak se točno zove, znam samo da unutra plivaju tilapije, tj  topalije, za frendove može i Topalovići. Meni ta mrtvica izgleda odlično po zimi, voda koja isparava i  krošnje koje izviru iz  te maglice uvijek su mi super prizor.  Vode je manje nego prošlih godina, fali dobrih pola metra, ne znam što se događa, ali se iskreno nadam da je situacija tek privremena.

Čim je vode manje, logično je da je ribolov teži, što se potvrđuje u startu. Ribe ima, ali bježi od obale na zvuk zabačaja, običaj kojeg se ne sjećam da su imale prošle godine. Tako da mogu slobodno reći da mi se posrećilo s ribom koju sam na Perchikovog Leecha zategao tamo iza prvog drveta.. Osjetio sam udarac, kočnica Steez Exista je odmah u kontri prozujala (obožavam tu rolu i njenu kočnicu!), a onda još par puta kasnije, da bi XT Mode  odradio svoje i uskoro sam  s onim Jaxonovim podmetačem i dobrim komadom tilapije trčao po tratini Čateža. Kruz se našao u blizini da taj trenutak sreće zabilježi za vjeke vjekova, ili dok mi ne vrisne hard na Dellu. Riba od 28-29 cm  u duljinu i ne puno manje u visinu odradila je fotkanje vrhunski. Sve peraje raširene i nakostriješene, kako i dolikuje nabrijanom ciklidu.

Kaj se mene ticalo, mogao sam nazad u domaju, i to prek velikog graničnog prijelaza, u onu najveću gužvu. Ostavio sam štap sa strane i uživao u trenutku. Dečkima nije trebalo puno da se usheme, Synapse, Iconic i Symbian redom su se pigali. Tict nešto manje, ne zato jer Nime ne zna posao, već zato jer se taj štapić ne piga tek tako. Na meniju su bili neki stari favoriti, a pokazalo se da i neki novi, poput Marukyu crva, Mini Isomea i Shirasua rade odličan posao.

Neotežani Mini Isome pokazao se  odličan  za ribolov na viđenp, tj gađanje riba uz obalu u glavu, a crvi su bili neodoljivi šarancima i babulajama, pogotovo kad bi ih Stipe bacao. Čovjek je u vodi punoj topalija ulovio valjda više  japića,  šaranaca i babuški, nego tilapija. Godine šaranije ne brišu se tek tako valjda.  Kruz je na umjetnog crva  maznuo dobrog kedera za kojeg je mrtav hladan tvrdio da je tarpon.. Od svih noviteta posebno moram naglasiti Perch´ik Leech u pink boji, odličnu gumu na koju su uz onu prasicu pale još 3 lijepe ribe. Pastrve drage, sad će 1.3. Leechevi i Lichinke će bit spremne. I koji Slit, za svaki slučaj.

txt Goran Pišćak- NoName

photo Krunoslav Hrgarek- Kruz & Co.