Jutro je. Dolazimo polako na naplatne kućice za Delnice, zrak je čist i lagano hladan… Ja sve znam, no njoj je kao i meni prvi puta. Savršeno.
Vijugava cesta prema Lokvama, držim fige da nas iznenadi kao mene mnogo puta kada sam dolazio ovdje, srna ili divokoza. Ali ovaj puta ništa. Dolazimo kod Čopa, kupim vanbrodski motor, onaj karnister pun mješavine mi smrdi od Zagreba… Slatke patnje, što se mora nije teško…
Nakon kratkog slaganja Šnajderovog čamca za polazak po Gorskom moru, polako krećemo u našu malu avanturu. Jezero je poput ogledala jer vjetra nema, što nije čest slučaj ovdje. No ne bunim se.
Gotovo savršenu plohu tek nekada pokvari riba koja uživa u miru i tišini kao i mi. Barbara nikada nije pecala pa joj slažem UL štap za grgeča, a mamac je naravno Sakura Slit Shad Ayu. Nekako sam mislio da će Barbari koja nije ribolovac ovakav dan sa mnom biti čista dosada, no prevario sam se… U jednoj od uvala Barbara misli da je “opet” zapelo no divljanje vrha osjetljivog štapa odaje da ovaj puta nije u pitanju grana. Panika… Jel ju boli, jel dobro… Ja tješim, pokušavam vidjeti što je na udici i ubrzo se pojavljuje prugasti vandal sa Slitom duboko u ustima. Puštam ga u vodu i nastavljamo loviti.
Kako to ide onima koji love prvi puta… Ubrzo Barbara ponovo zateže ali ovaj put štap se savija do drške i riba nije više maleni grgeč nego nešto jako ozbiljno no nismo uspjeli vidjeti što je. Zagrizlo je duboko, razmotalo malo špage i otkačilo se.
Konačno je na mene red, sada ja dobivam nekoliko grgeča i štukicu. Zabava je na vrhuncu a onda nas kraj brane napadnu kalife… Vadim ih ko na pokretnoj traci na Skoon dok Barbara ovdje nailazi na prvog pravog protivnika. Ribe joj prate žlicu koju sve bolje i bolje twicha ali još nema grif i dobiva samo praćenja.
Ja polako odlažem štap i uživam u ovom nadmetanju koje u jednom trenutku konačno prerasta u griz ali nažalost joj riba spada. Več polako pada mrak, vrijeme je da polako krenemo nazad prema autu. Dakle… Barbara je u svom prvom ribolovu ulovila, uživala u prirodi i doživjela frustraciju kad te riba pobjedi. Sve ono što mi ribolovci doživimo u našem dugom ribolovnom stažu i zbog čega se vračamo opet i opet… Meni je bilo posebno drago da je to doživjela na meni daleko najdražem mjestu.
Kasnije smo otišli na večeru u restoran na Mrzloj. Sve u svemu, savršen dan za oboje.
Prošlo je nešto vremena od ovoga našeg izleta, mi smo sada stalno na jugu i Lokve nam nedostaju, jedva čekamo da se ove godine tamo vratimo a vama sa ovim tekstom želim poslati pozivnicu da napravite to isto stoti ili prvi put. Lokve čekaju, a nema ljepšeg nego otići u takvu prirodu, kod tako dobrih ljudi i uživati punim plućima u kombinaciji svega.
Bistro.
