Današnji vobleri su, iako većinom konfekcija, mala remek djela, kad pričamo o izgledu. Do nedavno, Japosi su bili par stepenica iznad svih, danas većina brije na taj realizam, u većoj, ili manjoj mjeri i većina toga izgleda bolesno dobro. Ako i maknemo vanjštinu i uronimo u tehničke karakteristike, napredak u odnosu na prošlost je strašan. Od duljine zabačaja, mogućih prezentacija pa nadalje.
Za mene je neka nazovi prekretnica bio Rapalin X-Rap. Imala je Rapala i prije X-a odličnih voblera, o nekima sam pisao tu: https://spineri.com/klasika/, no kada je izašao X, na par mjeseci sam zaboravio sve ostale varke. X je, kad je izašao, bio moj plaćeni ubojica, ljubav mog života, oružje za masovno uništenje, sve.
Dosta štuka je polomilo zube na toj plastici, boleni su ga iskašljavali, klenovi pokušavali ispljunuti, bassevi otresali u zraku, itd. X-Rap je ulovio većinu grabeži koja pliva u Savi, kao i neke ´mirne´ vrste koje su pale na 6 i 8-centimetarske verzije ovog univerzalca.
Taj ´slashbait´, kako su ga u Rapali između ostalog nazvali, ta njegova agresivna akcija legla mi je na prvu. Odonda je prošlo desetljeće i kusur, a X-Rap porodica se proširila na hrpu modela, od žlica, nekih hibrida, do spajanja 2 imena, oba, bar za mene, podjednako legendarna. Na 20 stranica kataloga protežu se varalice koje pokrivaju sve predatore koje možete zamisliti.
X je, u mojoj knjizi i u svojoj izvornoj verziji, ostao sinonim za moderan vobler i čak i sada, 10-12 godina od prvog susreta izgleda dobro, a po lovnosti šije mnoge novije, ljepše, modernije.
Goran Pišćak NoName
