Tekst i foto Zlatan Starčević
Kad padne prvi snijeg zamete cestu, blentavi mladičari još više poblentave. Pičimo autom 30 na sat, branikom guramo snijeg, brži smo od grtalice…
Uglavnom ništa ne upecamo, redaju se prazni zabačaji, gore pljuge, hladnoća probija do kosti,naočale se napune snjegom pa škiljim ali i dalje bacam. S vremena na vrijeme neka bezobrazna mala rospija spuši cof do grla, fotkanje, puštanje…
Da se čovjek zapita, sam sebe zatjera u…
Odjednom iz tog silnog minusa ničim izazvan udari plus, ni satelit ga ne vidi. To je vrijeme kad jedan prosječan mladičar prolazi kroz duhovno stanje koje je teško opisat. To bi bolan sjebalo konzilij psihijatara… A zašto ? Zato što tada mladica proradi, uzima, izlazi u lov, sašije! Mora se izać na vodu i gotovo…
Zovem jarana na mob- Hajmo ba! Veli, samo da nešto na brzinu pojede i idemo. Ja se spremam, pakujem mamce i jedem, sve u istom cugu.
Dolazimo na vodu i zatičemo je okovanu ledom. Ni to mi nije problem. Cof pod suprotnu obalu smije slobodno pasti na led pa ga samo svučem u vodu, rapalu podbacim pod obod leda, pustim da tone pa laganini… I tako bacam vob, lagano motam.. .Ništa, ni mukajet… Par zabačaja malo brže, CD 11 inače traži malo ažurnije…E sad nešto što samo mi mladičari sa manji bistri rijeka možemo doživjet- napad kraljice!
Spiči iz brzaka za voblerom, preko šljunkare pa zaroni, onda se zarotira pa sjevne svom dužinom, otvara ralje i grabi vobler- BAM !
Sva priroda oko rijeke postane akvarel, samo je njena slika oštra. Pruži pošten fajt, položim je na snijeg, fotkam… Koliko je duga i teška ? Ma baš me boli uho za to! Bitan je onaj osjećaj pobjede, jebo sam joj nanu naninu! Kafa bude ukusnija, duhan ljepše miriše…