Ujutro je ribolov bio tako spor da sam, hodajući po obali, izmišljao varijacije na teme poznatih pjesama..

Neću u detalje, jer nema smisla.. Kako ono kažu, besposlen pop jariće krsti.

Megabassov Pop-X vara klenića prije no se sunce diglo, Kuk dobiva jednog grgana  oko 20  da se idućih 4-5 sati skoro pa ništa ne bi događalo.

Mijenjamo pozicije, tražimo ribe i dobitne kombinacije, no karta nas neće. U jednom plićaku pedljaš se okreće repom od varke. Drugi isto. Ignoriraju finu gumu serviranu na dnu..

Žac napokon iza jedne brane vadi 2 za redom, treća riba biva japić. I tu staje.

Meni pod jednim mostom na 2˝ gumu pada solidna riba i to je to.

Oko 4 odlučujemo otići do pozicije koja je uvijek davala ribu i tu odloviti do kraja dana pa što bude.

Nakon cijelog dana bacanja u bunar, konačno nešto kucka po jigu. Lupam kontru, u prazno. Jig propada, kucanje se nastavlja. Opet kontra, opet u prazno. Vičem Žacu da mi je nekaj 6-7 puta lupilo po jigu, al nemrem zategnut.. On me gleda onim svojim dečko-daj-se-saberi pogledom, udaram kontru treći put i konačno je riba gore. Dobro pumpa, dobro je..

Prvi je vani nakon 8 sati bacanja.

Ubrzo i drugi i treći, itd.. Napokon lovimo koliko toliko dobro. Nakon cjelodnevnog bunarenja, daj šta daš.

A daju nam mrvice. Nema onih silovitih udaraca po varki, nema izbijanja štapa iz ruke kad zvekne po jigu..  Ko da nisu gladni, nego znatiželjni. Lupkaju po jigu u propadanju, lupkaju po  Žacovoj gumi, navlače ju tamo negdje u dubini. Umjesto da ju spakira i pita jel ima još, trkne ju 2 puta i to je to.

Namotaj tih 40-50 metara špage i ponovi..

Ponovit ćemo i mi.. Čim zaboravimo da smo se i ovaj put ubili od bacanja..

 

PS

Došli smo kući iza ponoći, sad je podne i 15..  Gdin Kuk je upravo poslao poruku: Boli me ruka, noga, leđa, duša, sve me boli, jebo ribolov.

 

Kuk, svejedno ćemo ponoviti.