A tekst se mogao zvati i samo moraš jako željeti..
Svi mi imamo tu neku rijeku koju obožavamo i ribe u njoj koje nam idu na živce. Meni je ova prva Sava i bit će tako dok sam živ. Ovih drugih je do ove godine ostalo nešto malo.
Bolene sam davno apsolvirao prvo pod slapom pa malo zatim i nizvodno. Mrene nešto kasnije, klenove također. Ista meta, isto odstojanje, princip je isti, sve su ostalo nijanse, itd.. Smuđeve sam smatrao iber ribama, sad ih više ne lovim, ali taj hajp oko grofa, barona, staklenookog i kako ga sve ne zovu mi još uvijek ide na živce. O somu neću, jer fakat mi se ne nabacuje teškim varkama sa nekim 100-gramcima, mada me Murena vuče baš za takve rabote. Pa ko zna.
Plojke i podusti, e to je već druga priča. A Sava ih je puna.
Nisam i jesam tvrdoglav. Mekan ko duša, tvrd ko kamen.
I, što bi rekao moj kum: vuče te đavo na tu stazu,
A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum…
Tako i ja. Mogao sam dan danas bacat Slita mrenama, Thundersticka smuđevima, ili Baby minusa klenovima.. Ali, čovjek mora ići naprijed, ribolovac pogotovo. Tako i ja.
I kad vidim ribe kako se presijavaju u pola vode, ili okreću po dnu, iako nisu nužno predatorski nastrojeni, još kada se to ponavlja, tražim način kako da ih prevarim. Na umjetni mamac, naravno.
Plojke me živciraju dobrih godinu dana, podusti i malo više. Jedne su mi se dizale na kojekakve nimfe, ovi drugi pratili svakakve varke. I uvijek bi ostalo na dizanju i praćenju, bez onog krajnjeg rezultata- štapa u kifli. Sve do ove godine.
Dok nisam popričao s ljudima, stanjio se na 0,14 predvez, zaboravio kopču ma koliko mala bila i našao plovu raspoloženih plojki.
Princip je isti kao kod spina pastrva imitacijama kojekakvih ličinki. Driftanje. I zato neću puno pametovati. Uzvodni zabačaj, tako da taj mamac stigne potonuti na dubinu i proći čim bliže potencijalnom plijenu i to je to. Zvuči jednostavno i je kad se ushemiš. Ovisno o dubini i protoku, nekad je na predvezu tek 0,2 g otežanja, nekad i gram i kusur. Na udici je najčešće bio umjetni kukuruz, mada sam, kada sam ulovio grif, lovio i na kojekakve nimfe, ličinke, imitacije crva, itd.
Iako su mi na nišanu bile plojke, klenovi s kojima su dijelile poziciju su rado uzimali mamac koji im je voda nosila.
Mogu reći i da su bili puno raspoloženiji za suradnju, tj pohlepniji. Nekad su čak i smetali. Jer, dok će tek pokoja plotica otplivati metar-2 da vidi što to voda nosi i probati je li jestivo, klenovi, pogotovo oni manji, nemaju problema sa kratkim sprintevima. I onda rasteraju sve živo na 15-20 min nakon drila..
Podusti slove kao neuhvatljivi na veće mamce i udice. No i njih sam varao na fejk kuruzu. Ono što sam skužio je da se skoro pa strogo drže dna, nisu u điru da će se dizati u pola vode da vide što to voda nosi, ali im je mamac u odizanju od dna skoro pa neodoljiv. Ekipa koja lovi lipljane umjetnom muhom je, čini mi se, upoznata sa takvim ponašanjem.. Zaštopaš muhu (mamac) pred lipcem i on kao da si ne može pomoći. Pali i za one druge.
I neke mrene su prevarene na istu foru, no to je stara priča.. Jedan od prvih članaka na Spinerima je bio o tome.
Da se vratimo na plotice.. Plotice su jebena fora. Pogotovo kad im je lovna dužina oko i preko pola metra. Snažne, živčane i nepredvidive. U jednom trenutku nabija u dubini, u drugom je već izvukla par metara tanke špagice i nervozno trese glavom negdje vani u štromu.
Progresivni štapovi i role sa dobrom kočnicom su pod mus. Tako sam ja 90% svojih ribolova plojki odlovio sa Sephiom BB (S83ML), egi štapom progresivnog blanka i dobrim starim Stradicom Ci4 FB, na kojem je bila namotana tanka špagica (0,06 mm/11lb). Predvez u dužini nekih 2-3 metra (da dobijem na istezanju i amortizaciji) je išao od 0,14 u početku do 0,18 kad je voda bila mutnija, a od udica sam većinom koristio Sunsetov model 3403 u veličini 6.
Udica je fina, tanka i oštra i super nosi zrno fejk kuruze, ili komad Gusenice. Koristio sam u početku i manje modele, no nema potrebe za time. Ispostavilo se da plojke kad su u plovi nisu pretjerano izbirljive, dok je god predvez tanak.. Otežanje, tj sačmu sam dizao otprilike pedalj iznad udice.
I, šećer na kraju, lovio sam na viđeno. Dobre polarizacijske i tamnija obleka su pod mus. Jer lovio sam na svega 2-3 dužine štapa, praktički pod nogama u mahom bistroj vodi. I sad kad sam popikao jato uzduž i poprijeko, uz nešto te kolaterale u obliku klenova i bonus riba u obliku podusta i onih drugih, mogao bih opet početi loviti normalne ribe.. Ili ne? Jer kad dobra plojka stisne na fini pribor, dril traje i traje i traje. A zato i idemo u ribolov.
Goran Pišćak NoName
