Tag Archives: softbait

Paskali

_MG_4450

Ista voda, 2 potpuno različita pristupa. Prvu rundu ribolova na odlovio sam s kumom Tihom, poznatijim kao Tmarti. Uživam u ribolovima s tim čovjekom i žao mi je što nisu češći. Kao i mnogo puta do tada, parkirali smo na travnjaku i krenuli u smjeru suprotnom od kazaljke na satu dok su nebom plovili sivkasti oblaci. Tiho se nabrzinu negdje izgubio, a ja sam sa smeća u desnom kutu jezera potegao prvog bassa.

_MG_4045
_MG_4059

Vodio sam Slit finesse kao zaru i riba nešto preko 30 ga je pokupila u kratkoj pauzi, u tonjenju. Malo natezanja kroz gustu travu, malo traženja kuma da odradimo fotkanje i 5 minuta kasnije već sam pikirao drugoga. Lijepa riba možda i preko 40 cm lijeno je plivala uz rub lopoča ne primjećujući me priljubljenog uz drvo. Prvi zabac ga je zainteresirao, ali ne dovoljno da pobere gumu. Drugi sam izveo na isto mjesto, nježno povukao Slit finesse sa lopoča i lagano cimnuo 2 puta u propadanju. Četrdesetka se nakostriješila kao mačak kad vidi psa, krenula za gumom dole i pobrala ju nešto prije dna. Vrh štapa dole, čekam da se okrene s varalicom u ustima, namotavam višak špage i udaram kontru, skoro iz koljena. Trinis ostaje u kifli, a Legalis odmah zatim pjeva. Majstor se zabija u dno, a onda kao katapultiran kreće prema površini, probija ju, pada natrag, dok me kapi špricaju jer sve se odvija ni na metar od obale, pumpa još sekundu-dvije i otkačuje se. Ostavlja me u šoku, gledam i ne vjerujem, a onda srce počinje lupati i adrenalin radi svoje. Drhtavim prstima palim cigaretu da se smirim.

_MG_4017
_MG_4116

Nalazim još par žrtava u điru oko jezera, sve solidne ribe oko 30-35. Dio vara Slit finesse koji sam uzeo na probu i koji je probu definitivno prošao, a dio Nories bug, moj najomiljeniji vanzemaljac, odmah nakon Sedme od devet. Mada ne znam jel ona vanzemaljac opće. Zgledala je vanzemaljski definitivno! Bassevima odgovara sporija prezentacija, napadi su onako, odmjereni, u propadanju u pola vode, ili kad silikon već dotakne dno. Tiho se također lijepo nalovio, prvo je na Kut taila dobivao manje ribe dok ga ove nisu razvalile, a onda se prebacio na Easy shinera i potegao par 30ki.
Tjedan dana kasnije, ovaj put s Robijem i Rakovcem sam opet na istom mjestu. Rakovac nas je 2 puta pokušao ubiti na autoputu, ali se predomislio u zadnji tren pa smo u jednom komadu stigli do Karlovca. Malo potreseni, ali stigli smo.

_MG_4034

Tlak je bio nenormalno nizak, na mahove je puhalo kao u Senju, a Sunce na nebu se igralo skrivača sa oblacima. Red oblaka, red sunca, red vjetra. Dan za poželjeti, ako mene pitate, jer za takvih dana sam doživio neke od najboljih bassolova. Ali sam definitivno o zaboravio na neka nepisana pravila.

Kako sam se prošli put lijepo nalovio na finesse prezentaciju, bez razmišljanja na kopču kačim Slit finesse od 10 cm. Dok ova dvojica nešto pričaju, na trećini jezera, u rupi ne većoj od 3 kvadrata primjećujem bassa kako nervozno pliva od ruba do ruba. Bacam pogled na ovu dvojicu, oke, nisu niš skužili, moj je. U prvom zabacu vjetar izbacuje varku s putanje i ova pada 3 metra od rupe. Onaj nabrijanović se zaletava kroz pojas trave i dolazi do varke. Ok, moj si, mislim si.. Cim, cim, niš. Niš, vadi van, zabaci opet. Ovaj put gađam u sridu, majstor je u roku odnah napikiran na varku, spuštam štap, čekam, čekam, opet niš. Jebote. Treći zabac, majstor je njuškom odgurnuo varku i to je bilo to. Još par zabaca bez ikakvog odgovora me tjera da se maknem dalje. Tam di mi je onaj prošli put primio i zbriso provodim dosta vremena čačkajući bez rezultata. Dolazim pameti, stavljam spinnerbait da vidim kak su raspoloženi, zabacujem par puta i taman dolazi Robi. Dobio je 30ku na Slit finesse.

_MG_4428
_MG_4367

Zbogom, pameti, silikon na kopču, gasim boju, mijenjam, smanjujem i dobivam par dvadesetki koji bi i žniranac pojeli vjerojatno. Mijenjamo jezero, idemo na drugo.

Obilazimo ga, imamo svaki po par praćenja, živčani su, ali ne jedu. Kačim Akarua, tvičam, prate ga ko gladni morski psi komad krvave mesine, ali neće. Smanjujem doživljaj, kačim Deathaddera, njega opće ne doživljavaju.

_MG_4445
_MG_4413

Robiju se dižu na zaru, ali cmokču iza nje. Vraćamo se na prvo jezero. Rakovac napikava male, pada mu jedan lijep na gumu i onda zove Robi, kaže da mu se 50ka digla na poper. Glas mu se trese, znači ne cima i ne preuveličava. Dolazim do njega i konačno slažem kockice u glavi. Trebalo mi je 3 čuke, bravo ja. Golem Zero u drugom zabacu vara pristojnog bassa. Robi na Pop ́n dog stalno ima događanja, više fotkam nego li lovim. Pred mrak mu jedan lijep fulava, a u sljedećem zabacu vadi 30+.

_MG_4455
_MG_4456

Dosta za danas. Putem kući gledam fotke, onaj prvi je bio na Slit finesse, ali na Nail bomb wormici. Brža prezentacija sa više cimanja bila je okidač. Logično. Ribe su bile nabrijane, lude od tlaka i trebalo im je nešto s čim se mogu  ́pošorati ́. Silne gume koje sam izmijenjao i s kojima sam  ́umirao ́ uz dno im nisu bile napete. Poperi i wakebaiti, ili silikonci vođeni brže i živčanije bi napravili dar mar taj dan među tim nadrkanim bassevima ziher, ali smo se prekasno ushemili. Zaboravio sam osnovno pravilo. Kad dođeš na vodu ispitaj u kakvom je modu riba. Veći tvič, spinnerbait, zara, opipavanje pulsa. Tek onda usporavaj. Smanjuj varku, gasi boju, smiruj i usporavaj prezentaciju dok ne nađeš što im odgovara.

Nema veze, 50ka čeka u onoj vrbi.. Al ovaj put ja vozim!

_MG_4466

Jesenska

_MG_2742-Edit

Dok se vozim cestom, tek tu i tamo se iz magle probiju svjetla auta što mi dolaze u susret i isto tako brzo magla ih opet proguta. I jezero je okupano u magli. Parkiram uz obalu, izlazim iz auta, već automatski slažem pribor. Poput zombija slažem štap, rolu na njega, provlačim špagu kroz vodilice, vežem sajlu, namještam kočnicu i na kopču stavljam spinnerbait. Toliko je već izujedan i izubijan da FT uzorak na krilcu postoji još tek u tragovima, boja s olova lagano otpada, a suknjica na njemu je tko zna već koja po redu. Dok je lopoč još u igri, on je apsolutni broj 1. U džepovima prsluka uz spinnerbaite još par žlica sa zaštitom od kačenja, nešto silikona na wormicama sa i bez otežanja na vratu udice i par voblera, više reda radi, da ih nervozno provučem gdje ih je provući moguće. Spreman sam, sam s ove strane jezera, na drugoj obali se kroz maglu tek nazire silueta ribolovca koji mirno sjedi uz svoje raube.
Dok hodam, otpalo lišće mi šuška pod nogama, a đonovi čizama propadaju u tanak sloj blata ispod. Da, jesen je definitivno tu, vrijeme kad se većina riba pojačano hrani da bi što lakše preživjela hladnu zimu. Stajem na prvu poziciju, s lijeve strane mi je jedan od par molića  već nagriženih zubom vremena, a ispred polje lopoča kojeg je hladnija voda i manjak sunčeva svjetla već prorijedilo pa se taj pojas da lijepo pretražiti spinnerbaitom. Prvi zabac je čim više desno, vodim varalicu pojasom između lopoča i obale u 2 pedlja vode nadajući se kakvom štukiru koji se tu negdje parkirao. Idući zabačaji su lepezasti, van na vodu pa u i kroz lopoč u nadi da će neka štuka zamijeniti moju varku za kedera koji traži kakvu takvu sigurnost između stabljika lopoča u plićaku. Zadnji zabačaj je tik uz nosač molića, a onda se penjem na njega pazeći da stajem na koliko toliko zdrave daske, izbjegavajući one trule. S njega mogu voditi varalicu uz granicu lopoča i čiste vode i to mi uskoro donosi upis. Nepravedna borba je ubrzo okončana, a malo zatim  se  (ne)sretni štukir brzinom metka vraća u varljivu sigurnost lopoča. Sljedeći pojas lopoča donosi mi jedno praćenje malo bolje štuke, no bez udarca. Mijenjam varalicu, na kopču stavljam neotežanog silikonca kojeg animiram tek kratkim trzajima  vrha štapa.

IMG_3154-2

Prvi prolaz ostaje nezapažen, ali drugi ju ne ostavlja ravnodušnom. Fascinantno je kojom se brzinom, naizgled niotkuda stvorila iza varalice i sada ju fiksira pogledom dok joj prsne peraje nervozno titraju. Na lagano odizanje silikonca s dna u trenu reagira napadom, polako se okreće i odlazi s varkom u ustima. Spuštam štap, otklapam rolu i dajem joj par sekundi fore da ga bolje primi, a onda udaram kontru. Osjećam pumpanje na štapu, ali ono traje svega par sekundi. Otkačila se. Wormica ju nije dobro probila, ili ju nije nikako probila… Najveće uvijek odu.. Palim cigaretu da se malo smirim, vraćam spinnerbait pa češljam mjesto sa još par zabačaja i krećem dalje. Još par štukira nije moglo odoljeti odbljesku krilca i pulsevima silikonske suknjice, a onda se na istoku, iza preoranog polja počelo probijati Sunce.
Magla se digla i dopustila Suncu da se okupa u jezeru. Deda s druge strane vadi već treću štukicu jedva u mjeri i sprema u čuvaricu. Sudbina im je bila zapečaćena još onog trenutka kad su se polakomile za babuškom manjom od dlana okačenoj na trokuki…

IMG_1746-Edit-4mm